Кривимо живот за све што желимо да преспавамо и заборавимо,
а у ствари не схватамо да је наша једина сврха да не будемо заборављени.
Све оно што смо урадили да остане само наше,
да сећање на нас испуни тај прах који се претварамо сваки пут кад склопимо очи.
Да не будемо заборављени у заборављеном свету,
и волимо срећом испуњене и заборављене душе.
Наше душе које смо пустили да утихну и забораве.
А опет се запитамо зашто да не будемо заборављени?
Заборавом су обргљене све душе које су биле и постојале пре нас.
Ми ћемо остати само траг на путу на којем смо некад давно корачали.
Срећно или несрећно.
Кораци су нам исти и баш као такви препознатљиви,
aли падају у заборав при сваком следећем кораку других бића.
Нема трага, то је наша једина слобода,
та пролазност до коначног збогом.
Ту ваљда почива наш заборав.
Тамо је пут до коначног мира.
Одатле смо спокојни, само тамо и тада.
а у ствари не схватамо да је наша једина сврха да не будемо заборављени.
Све оно што смо урадили да остане само наше,
да сећање на нас испуни тај прах који се претварамо сваки пут кад склопимо очи.
Да не будемо заборављени у заборављеном свету,
и волимо срећом испуњене и заборављене душе.
Наше душе које смо пустили да утихну и забораве.
А опет се запитамо зашто да не будемо заборављени?
Заборавом су обргљене све душе које су биле и постојале пре нас.
Ми ћемо остати само траг на путу на којем смо некад давно корачали.
Срећно или несрећно.
Кораци су нам исти и баш као такви препознатљиви,
aли падају у заборав при сваком следећем кораку других бића.
Нема трага, то је наша једина слобода,
та пролазност до коначног збогом.
Ту ваљда почива наш заборав.
Тамо је пут до коначног мира.
Одатле смо спокојни, само тамо и тада.